БАЗИЧНИ ФУДБАЛ

Филозофија базичног фудбала

Сам појам базични изведен је из појма база, па самим тим указује на то да је у питању онај део фудбалског спорта који представља базу тј. темељ врхунском и професионалном фудбалу.

Базични фудбал представља 99% фудбалског спорта.

УЕФА је дефинисала овај појам једноставно: Сваки фудбал који није професионални и није врхунски, дефинише се као  GRASSROOTS тј. базични фудбал.
Базични фудбал подразумева све видове фудбалског спорта без обзира на ниво способности, пол, старост, облик и димензије игралишта и врсту фудбалске игре. Основне премисе базичног фудбала су масовност и разноврсност па се на основу степена развијености ових параметара изводе оцене и додељују звездице националним асоцијацијама.

Репрезентативне селекције националних савеза као и професионални фудбалски клубови и њихове фудбалске школе тј. академије не припадају базичном фудбалу.

Из ове дефиниције јасно проистиче да је сваки фудбал за децу базични као и: аматерски фудбал, укључујући и женски све до репрезентативног нивоа; FUN FOOTBALL (забавне школице фудбала) и школски фудбал.

GRASSROOTS концепту се приступа на најширој основи; ни један сегмент не сме бити запостављен  уколико је циљ унапређење квалитета  и омасовљење фудбала, у противном осипање броја учесника је неизбежно на свим нивоима, од најмлађег узраста играча  до профи играча, навијача итд.
На први поглед и краткорочно гледано између фудбалских забавишта  и профи фудбала нема битне корелације, али без пораста популарности било ког спорта нема значајнијег регрутовања најмлађих.

Успех, добар резултат – то је најбоља промоција једног спорта. После сваког успеха  наше репрезентације  или некога клуба, нагло је расло интересовање најмлађе популације. База и врх пирамиде су увек  у узајамној вези, а квалитет  једног и другог јача и обезбеђује континуиран рад, планиран и програмиран „корак по корак“. Прекид континуитета је увек најскупљи  и највише штети успеху.

У базичном фудбалу готово да нема селекције, акценат је на броју учесника и активностима прихватљивим за све. Те активности, наравно, увек имају и такмичарски карактер (осим забавног, рекреативно-забавног, едукативног, васпитног), али се мора поштовати фер – плеј – победити али омогућити и другом да победи поштујући сва правила.

Карактеристика базичног фудбала  је и реална потреба  за укључивањем и других субјеката, физичких и правних лица у све активности: родитеља, запослених у обдаништима и школама, општинских савеза спортоова, Министарства за просвету, Министарства за спорт и омладину, итд.

Значај базичног фудбала

Елитни фудбал је само „врх леденог брега“ када је у питању фудбалски спорт.

Фудбал је спорт број 1 у Европи, међутим без обзира на ту чињеницу ФИФА и УЕФА уочиле су опасности које могу стајати на путу даљег развоја фудбалског спорта.

Уочљив је развој нових спортова који све више постају популарни међу тинејџерима и младима, затим бројни други видови забаве који значајно утичу на смањење интереса за бављењем спортом уопште, а потом и на смањење чланства у фудбалским организацијама.

Сходно томе, УЕФА је 2004. године покренула нови програм, „Grassroots Programme“ (Програм базичног фудбала)чији је циљ даље јачање фудбалског спорта за чију реализацију су надлежне Радна група за базични фудбал и Панел за базични фудбал.

Довољно говори податак да је поред Лиге шампиона и највећих континенталних фудбалских турнира „Grassroots Programme“ један од најприоритетнијих програма, у који УЕФА улаже значајна средства. Програм је базиран на систему звездица, а чланство и пријем у конвенцију о базичном фудбалу подразумева минимално 1 до максималних 7 звездица.

Током УЕФА Конференције за председнике и генералне секретаре, одржане 2001. године у Прагу, уз учешће 51 чланице УЕФА, између осталог речено је да „представници националних фудбалских асоцијација виде програм базичног фудбала као носиоца едукативног, друштвеног и спортског развоја.“.

Покренута је кампања под називом „УЕФА лето базичног фудбала“ која сваког лета у Европи окупи велики број учесника. Поменута манифестација је у 2008. години окупила 4.650.000 учесника.

Уочљив је и посебан однос УЕФА-е према оним чланицама које уживају максималан рејтинг у оквиру ове конвенције.